Đorđe Kuzmanović

Đorđe Kuzmanović rođen je 23. jula 1995. godine. Student je Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, odsek za ruski jezik, književnost i kulturu. Pisanjem se bavi od svoje trinaeste godine, a od šesnaeste piše i poeziju. Interesuje ga istorija Srbije i promocija srpske kulture u svetu. Saradnik je sajta Jugoslovo. Od 2015. godine učesnik je projekta “Mladi dolaze” u okviru Udruženja književnika Srbije.

e-mail: kuzma.sys@gmail.com

________________________

Mislimo

Gospodarimo putem
Koji ne vidimo
Naređujemo sudbini
Koju ne čujemo
Tražimo istinu
Kojoj ne verujem
Mislimo da znamo
Iako smo nepismeni.

Oluja, majka brodoloma

U moru slanijem od soli,
I u tuzi gorčoj od suza,
Plivaju jezive zveri boli,
Do kostiju zubi se zariju.

Plivaju i aždaje sa sto glava
Plivaju i pirane u jatima
Plivaju i sirene, ružne veštice
Plivaju i strašne smrti vesnice.

Lete pismonoše preko pučine
Nose pisma ljudi zaborava
Poslednji svetionik u tami
U oluji, majci brodoloma.

A ona besni u talasima
I ubija sve što se usudi da plovi
Potapa svaki papirni brod
Što ga puštaju deca u svojoj igri.

Potopiće i decu jednog dana
Jer ona nikome ništa ne prašta
Ona je bes koji jede svačiji mir
Ona je gnev koji kipti u utrobi
Ona je zavist koja ubija plodove
Ona je bol koji nanosim tebi
Ona je sve ono što mislim o sebi.

Ona je ime koje me doziva
I govori mi da se udavim
Ona je reč u košmarima
Pre nego što se probudim.

Ja

Ja
Ja tako počinjem
Ja
Ja tako i završavam

Nestajem u moru svog ja
I postajem jedan sa svim
Gazim kroz mulj sopstvenoga
Dok se stapam sa svačijim

Palim baklju svog ponosa
Dok je polivam katranom
Tuđeg imena

Pevam glasom svoje snage
A glas mi udara o tela
Tuđih leševa

Ja
Tako počinjem
Ja
Tako i završavam

Umirem u tuđim kovčezima  
Rađam se u tuđim kolevkama
Živim u glavama drugih srca
Sijam u očima svačijih lica

Ja
Počinjem
Ja
I završavam

Samo se čuje odzvanjanje
U daljini čudno dozivanje
O, o, o...

Ni(Ti)

Kroz prozračne niti
Provijaju se dodiri
I lepršaju nad tobom
Dok gledaš u prazno

Stidiš se svojih snova
I kriješ se od njih
Kao od ratnog zova
Koji na hrabrost poziva

Stidiš se sebe i svog imena
Stidiš se sebe i svog porekla
Stidiš se svojih imenjaka
Stidiš se svojih rođaka

Kroz prozračne niti
Provijaju se dodiri
I lepršaju nad tobom
Dok gledaš u prazno

Ako nećeš zbog sebe
Sigurno ćes zbog njih
Ako nećes zbog sebe
Moraćes zbog njih.

Poslednja luka