Nikola Đurić 

Nikola Đurić rođen je 1993. godine u Beogradu. Detinjstvo je proveo u Novim Banovcima, gde i sada živi. Nakon višegodišnjeg bavljenja violinom i solo-pevanjem odlazi u Austriju, gde završava Američku internacionalnu školu. Po povratku u Srbiju pored muzike posvećuje se i pisanju. Objavljuje poeziju u periodici. i objavljuje svoju  prvu zbirku “O stalaktitu i stalagmitu“.Nagrađivan je na polju likovne i muzičke umetnosti.

e-mail: nikola.djuric93@hotmail.com

________

 

NEZAŠIVENI SVETOVI

 

Znam da se nećeš vratiti.
Kad bi mi svaki flamingo
pozajmio noge
i njihov češljasti odraz u barama,
i kada bi sve vratove upleli
u beskrajnu roze vunicu,
naši se svetovi opet ne bi zašili,
i ja bih tražio zvezdu
dovoljno zednu
da popije pokrov usnulih galija
od kojih su najplavlje moje.

Tolike sam flote poslao po tebe
na taj tvoj pokradeni kontinent
koji pamti
svoje zlatne astečke zube
i desnima mi glođe kapetane
kojima se ne tone
na mojim brodovima,
da sam siguran
da se nećeš vratiti.
Nema flaminga dovoljno dugih nogu
da stane na naša dva sveta,
niti je dovoljno njihovog perja
da se sakrije modrica
jedne cele planete
koja bokserski voli
i čije oko oku ne prašta
što gleda.

Nećeš se vratiti
jer mrziš moj svet,
ni blizu uporno
kao ja.

 

 

NAVIKA

 

Vraćam se

jer je vreme,

iako mu to

ne opraštam.

 

Bolje navika,

i znoj je navika,

i dan i noć

su navika.

Al' kada se vraćaš,

to je obećanje

da sama navika

nije navika,

i nije dužnost

ako je muka.

 

I ti to znaš

ako si čekao.

 

 

KROTITELJ MUNJA

 

Izvukao sam te iz štekera

i postavio na mesto

sa kog se najjasnije vidi

kako ti usna drhti

mekše od plamena sveće

zarobljene u čaši,

pa ispevavam spirale

sve dok se krug po krug

oko tebe ne uvijem

u solidan kalem,

i dok mi ne bude dovoljna varnica

da se raspem u kan-kan od munja

pod kojim ti niko

i nikad

neće prići blize

od moje pesme što se izvija

kao pramen gorgonine kose,

ničim sem drhtajem te tvoje usne

kojim mi krotiš munje.

 

 

DESNA GLAVA

 

Kojom glavom da pogledam dan?

Leva se kune

da će gledati vedrije od desne,

i to joj verujem

jer je do sinoć nisam imao.

A desna zna

šta bih da vidim,

pa ne žuri da progleda.

 

Po tome znam

da je moja.

 

 

ALTAMIRA

 

Ne znam je li bilo slučajno

ili namerno,
ali pocepao sam tvoju sliku,
i nisam kriv.

Fotografija je paganstvo Magdalena
i nema bizona bez bizona
na kamenu.
A tu sam te mogao svesti na crte.
Mogao sam te crtom i ubiti.
Još sam se mogao dosetiti oblika
od kojeg ćeš lakše pasti,
ali nisi mi trebao oboren.
U jednoj odaji pod zemljom -
možda u njenom uhu -
naslikao sam te kada te na jugu

više nije bilo.
Sve što sam sreo raslo je iz zemlje,
i bizoni,
i kamenje.

Jednom ćeš i ti.