Vukoman Bošković

Vukoman Bošković rođen je 28. aprila 1947. godine u selu Potrk, kod Bijelog Polja (Crna Gora).

Osnovnu školu završio je u Potrku i Tomaševu, Gimnaziju u Bijelom Polju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Pesme je počeo pisati i objavljivati kao gimnazijalac i student Beogradskog univerziteta u mnogim časopisima i novinama: „Mladost“, „Zum Reporteru“, „Provinciji“, „Stigu“, „Stražilovu“, „Frontu“, „Ježu“, „Pesničkim novinama“, „Sremskim novinama“, „Kalandaru“, „Borbi“. Često su mu pesme i satirični stihovi prezentovani u radio i televizijskim programima.

Objavio je sledeće knjige: „Snoviđenja“ (Susreti – Umag, 1976. godine), „Pobunjene misli“ („Bata“ i „Beofeniks“, Beograd, 1997. godine), „Potrebni su nam dobrovoljni davaoci krvi“ („Rad“, Beograd, 2000. godine), „Beskonačni biseri“ („Beofeniks“, Beograd, 2006. godine).

Pesme su mu zastupljenje u nekoliko zbornika i antologija poezije i satire. Nagrađivan je za poeziju i satiru. Prevođen je na italijanski i makedonski.

- Bošković radi kao generalni sekretar Udruženja paraplegičara.

Kao direktor i glavni urednik priredio je i napisao recenzije za više knjiga

poezije, proze i satire. Neke od objavljenih knjiga dobile su nagrade i priznanja na međunarodnim i domaćim književnim konkursima.

Više godina radio je kao voditelj i urednik TV emisije „Putevi humanosti“, TV Studio B.

Autor je i koautor velikog broja stručnih radova iz oblasti invalidske problematike i socijalne zaštite.

Radio je kao novinar u mesečnom magazinu „Viva“ kao urednik i autor „Oskara humanosti“ gde su predstavljani i nominovani najhumaniji pojedinci ili firme koje doprinose kvalitetu života osoba sa invaliditetom.

Član je Udruženja književnika Srbije i Udruženja novinara Srbije. Kao priznanje za humanitarni rad dobio je veliki broj plaketa, zahvalnica, povelja i diploma od strukovnih organizacija, udruženja osoba sa invaliditetom, obrazovnih ustanova, sportskih asocijacija, zdravstvenih ustanova i ustanova obrazovanja i kulture.

Od 2004. godine je potpredsednik Međunarodnog parlamenta „Živeti bez granica“ sa sedištem u Bordou. Za doprinos i afirmaciju kvalitetnijeg života i prava osoba sa invaliditetom dobio je od Svetskog parlamenta nagradu „Osnov života“, 2008. godine.

e-mail: beof@EUnet.rs

________________________

 

MISLI

Misli su ptice selice
ispile se i odlepršaju,
pre obećane pesme.

Naviknut na mucanje
u vrtlozima nade,
evo, krv moja propeva. 

Pesmu će da vrati srcu - 
ptice napuštenom gnezdu.

Tragajući za pticama
lebdim u oblacima,
čelom dodirujem zvezde.

Korubam pokrov zemlje,
ispod, grunu ponornica:
nemoćan sam sužanj.

A u zoru preturam 
krhotine prošlog sna,
očekujući da se ptice 
vrate u pesme. 

 

POBUNJENE MISLI

 

Pripovedaće se o zabludama

Koje su nam silnici namestili,

O šarenim obećanjima

U koja su samo slepci verovali.

 

O slavopojkama zaslužne braće

Koje su maloumni klevetali,

Samo skroman epitaf ostaće:

Što su nam sve u nasleđe dali.

 

O pesnicima koji su maštali

Kako služiti narodnoj volji,

O ratnicima koji su praštali

Da svet bude humaniji i bolji.

 

O onima koji izgubiše nadu

Pa kroz život samo glavinjaju

I uzalud bogu dane kradu

A spremni su da i sebe izdaju.

 

Potpuno će sve biti jasno

Kada se klupko odmota:

Znaćemo i ko smo i šta smo

I koliko smo imali idiota.

 

Vreme je sudija pravi

Tek kada se maske skinu

I kada nam presudu objavi

Pročitaćemo našu istinu.

 

 

REKVIJEM MLADOSTI

 

Mladosti moja ptico zlatokrila

Zatočenice u snežnom smetu

Nekad si najlepša pesma bila

Danas si urlik vuka na kijametu

 

Evo nas tridesettreća jaše

Pred nama prokletstvo i nada

Mrzovoljne paše i subaše

I mreže gvozdenih ograda

 

Uspori vožnju kočije crne

Osećam sever u dahu grca

Bolest je ala što nasrne

Na cvetove duše i čari srca

 

Život nas plodovima truje

Zlo nas uhodi i kidiše

Kako ću sam protiv oluje

Mladosti ptico – nema te više

_______________________

 

 

AFORIZMI

 

UZIMAJTE DUHOVNU HRANU. GLAVA ĆE VAM BITI PUNIJA, A STOMAK MANJI.

***

DEMOKRATIJA CVETA,A NAROD VENE.

***

IZ LJUBAVI, POLITIKE I SATIRE, RAĐAJU SE ROBIJAŠI.

***

OVAJ STEPEN SLOBODE DOZVOLJAVA NAM DA RADIMO ILEGALNO.

***

NESREĆNA BRAĆO U TUĐINI POMOGNITE SREĆNOJ BRAĆI U OTADŽBINI.

***

DOSTA SMO KLEČALI, VREME JE DA PUZIMO.

***

SRBIJA ĆE POSTATI EKOLOŠKA DRŽAVA, KAD POČISTIMO ĐUBRE SA DEDINJA.

***

OSEĆAM SE KAO DOSTOJEVSKI, OKRUŽEN SAM IDIOTIMA.

***

U BUDUĆE ĆE NAS LEČITI PSIHIJATRI. MI SMO ZDRAV, ALI LUD NAROD.

***

PROŠLI SMO SITO I REŠETO, ĐUBRE JE OSTALO NA POVRŠINI.

***

SLUŠAJTE GLAS NARODA. ON CVILI.

***

NE IDEM U CIRKUS, REDOVNO GLEDAM SKUPŠTINU.

***

NIJE NA KOSOVU SVE CRNO. GLEDANO IZ PTIČIJE PERSPEKTIVE, ONO SE ODAVNO BELI.

***

SRPSKA SE TRUBA S KOSOVA ČUJE. OPET NEKI POSMRTNI MARŠ.

***

ONI SU DALI PEČAT NAŠEM VREMENU, ZAPEČATILI SU NAM SUDBINU.

 

TAJ OPTIMIZAM DELUJE ZASTRAŠUJUĆE.

 

PROMENIO BI NAROD STANJE PREKO NOĆI, ALI SE PLAŠI MRAKA.