Novica Sovrlić, sekretar Književnog društva Kosova i Metohije, rođen je 1956. godine u Kosovskoj Mitrovici. Objavio je tri zbirke pesama: Zemlja stričeva (Prosveta, Beograd, 1997), Nisi ista ( NIP Vranjske knjige, Vranje, 2003.) i Čatac (Gradac, Raška, 2004) i zbirku pripovedaka Jelisavetin lakat (NIP Panorama, Priština, 2010). Zastupljen je u više zbornika i antologija savremene srpske poezije. Pesme su mu prevođene na poljski, češki, švedski i francuski jezik.
Dobitnik je Zlatne značke KPZ Republike Srbije za doprinos u kulturi 2002. godine, kao i i književnih nagrada: Pero despota Stefana Lazarevića,2003. godine, i Grigorije Božović, 2011. godine i nagrade Lazar Vučkovic, 2012.

PENA

Nisam junak Veljko od ljute Krajine
niti mi je viteška glava na ramenu,
rodile me prostog kosovske visine
da pod nebom ćutim i hvatam se za penu.

Još manje sam Obilić iz ljutoga boja,
Lazar me se danas odreko u trenu,
ćuti novim ruhom postojbina moja
i kostima zemnim hvata se za penu.

Vitez nisam ljuti iz viteških dana,
ni vožd obezglavljen u kumovskom senu,
dok molitvom hrlim svecu iz Dečana,
poj angela slušam i hvatam se za penu.

Nisam ni poeta od svete ravnice 
što gradom svetlosti zbori pesmu snenu,
donele me prostog srpske bele ptice
da ćutim istinom i hvatam se za penu.

Sanjam san u zvonu crkve Notr-Dama
da s nebesa Kosovo razastrem uz Senu,
dušom da se glasnem bez stida i srama,
grad svetlosti ćuti i hvata se za penu.

STARAC MILIJA

Kad je ono starac Milija uvrh Mokre Gore
umotrio vilu jezersku
očas ga okameni čarolija
izgubi glas
oči mu potonuše sred bistre vode
opčini ga zlatokosa
no sluh mu ostavi
da dočuje pesmu vilinsku
što glasom umilnim
doziva Strahinju
I poji ga snagom
od Goleša do male Banjske
Slušao Milija pametar
urezivao slova
i čim snu umače dokopa pero
sačini svitak i otposla ga
kroz vekove
svojim gudalom.

LEPOZBORNIK

Pobedih te Oče
prozbori silni dugonaumna slova
kad mu ono u san
vekovni naminu kralj
otac s očima u ruci
sagradih manastir Svetih Arhangela
veći i lepši od Dečana tvojih
optočih ga srmom i zlatom
sjajnim,
ikonama zlatokrilnih angela
i arhangela
svim apostolima i
Bogosinom
Nesmotrih manastira većeg i lepšeg
u vaseljeni
Razbudi se čedo moje prvorodno
Gledala moja samopažna uzmi
Njima se pomogni kad vlasnim već od gordosti
ne vidiš
namini u Dečane starozidne
koje grešan krasovah
ne hoteći da se gordim
i oslušni kako i danas
božanski poje višnjim
rečene
na veki vekova
i ne treži manastira većeg i lepšeg
jer sve
gospodu rečeno
u jednakoj i večnoj milosti je njegovoj

Nebom i zemljom

Noćas dok bundeve nebesima sade
i Mesec otimaju svici
noćas kad careve iz grobnica vade
nebom i zemljom koračaju krivci.
Noćas dok nebesima
nebeski narod spava
i priziva Lazarovu glavu
noćas kad otkinuta glava
brani davno otkinutu glavu
Noćas dok krivce nebesima traže
i zemljom koračaju bezglavi ljudi
noćas dok Lazar glavom laže
nebom i zemljom glavama se sudi

DMITRA

Dmitra je prosta žena
Kažu težačkog roda
u zrelim godinama sama
mirisna voćka bez ploda
Dmitra je prosta žena
na svet je donela roda
i danas nevična osmehu
nespremna da se poda
Dmitra je prosta žena
živi od pranja poda
muško nedosanjala
snove joj isprala voda.