s
s
s
s
s
s

El contenido de esta página requiere una versión más reciente de Adobe Flash Player.

Obtener Adobe Flash Player

Đorđe Kuzmanović
Nacionalidad:
Serbia
E-mail:
kuzma.sys@gmail.com
Biografia

Đorđe Kuzmanović

Đorđe Kuzmanović rođen je 23. jula 1995. godine. Student je Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, odsek za ruski jezik, knjievnost i kulturu. Pisanjem se bavi od svoje trinaeste godine, a od šesnaeste piše i poeziju. Interesuje ga istorija Srbije i promocija srpske kulture u svetu. Saradnik je sajta Jugoslovo. Od 2015. godine učesnik je projekta “Mladi dolaze” u okviru Udruenja knjievnika Srbije.

e-mail: kuzma.sys@gmail.com

________________________

 

Mislimo

 

Gospodarimo putem
Koji ne vidimo
Naređujemo sudbini
Koju ne čujemo
Traimo istinu
Kojoj ne verujem
Mislimo da znamo
Iako smo nepismeni.

 

Oluja, majka brodoloma

 

U moru slanijem od soli,
I u tuzi gorčoj od suza,
Plivaju jezive zveri boli,
Do kostiju zubi se zariju.

Plivaju i adaje sa sto glava
Plivaju i pirane u jatima
Plivaju i sirene, rune veštice
Plivaju i strašne smrti vesnice.

Lete pismonoše preko pučine
Nose pisma ljudi zaborava
Poslednji svetionik u tami
U oluji, majci brodoloma.

A ona besni u talasima
I ubija sve što se usudi da plovi
Potapa svaki papirni brod
Što ga puštaju deca u svojoj igri.

Potopiće i decu jednog dana
Jer ona nikome ništa ne prašta
Ona je bes koji jede svačiji mir
Ona je gnev koji kipti u utrobi
Ona je zavist koja ubija plodove
Ona je bol koji nanosim tebi
Ona je sve ono što mislim o sebi.

Ona je ime koje me doziva
I govori mi da se udavim
Ona je reč u košmarima
Pre nego što se probudim.

 

Ja

 

Ja
Ja tako počinjem
Ja
Ja tako i završavam

Nestajem u moru svog ja
I postajem jedan sa svim
Gazim kroz mulj sopstvenoga
Dok se stapam sa svačijim

Palim baklju svog ponosa
Dok je polivam katranom
Tuđeg imena

Pevam glasom svoje snage
A glas mi udara o tela
Tuđih leševa

Ja
Tako počinjem
Ja
Tako i završavam

Umirem u tuđim kovčezima  
Rađam se u tuđim kolevkama
ivim u glavama drugih srca
Sijam u očima svačijih lica

Ja
Počinjem
Ja
I završavam

Samo se čuje odzvanjanje
U daljini čudno dozivanje
O, o, o...

 

Ni(Ti)

 

Kroz prozračne niti
Provijaju se dodiri
I lepršaju nad tobom
Dok gledaš u prazno

Stidiš se svojih snova
I kriješ se od njih
Kao od ratnog zova
Koji na hrabrost poziva

Stidiš se sebe i svog imena
Stidiš se sebe i svog porekla
Stidiš se svojih imenjaka
Stidiš se svojih rođaka

Kroz prozračne niti
Provijaju se dodiri
I lepršaju nad tobom
Dok gledaš u prazno

Ako nećeš zbog sebe
Sigurno ćes zbog njih
Ako nećes zbog sebe
Moraćes zbog njih.

 

Poslednja luka

 

Ne trai me pod istim imenom
Jer se tako više ne zovem
Niti na istoj, mojoj adresi
Ja tu više ne stanujem

Nemoj me sanjati onakvog
Jer ja takav više nisam
Nemoj me oplakivati jadnog
Jer bol jedva stišam.

Ali naći ću ja tu poslednju luku
Da se usidrim na burnome moru.
Da konačno spustim bela jedra
I okončam sve, kao car na odru.

Da zaboravim na sve te muke
Beznađa i patnje uzaludne
Da ostavim iza sebe sve te noći
Neispavane, oplakivane, duge...

Još samo malo, vreme mi je
Da se snađem u ovoj večnosti
I otpočnem put kakav elim
Nemoguć put, put čovečnosti.

Nego čuvaj se ti meni
Srećo moja, jedina.
Ćuvaj se ti meni
Pa se vidimo,

Kroz sto godina.

 

Desarrollado por: Asesorias Web
s
s
s
s
s
s