s
s
s
s
s
s

El contenido de esta página requiere una versión más reciente de Adobe Flash Player.

Obtener Adobe Flash Player

NAJDAN STOJANOVIĆ
Nacionalidad:
Serbia
E-mail:
vardenik@ptt.rs
Biografia

Найдан Стоянович

 NAJDAN STOJANOVIĆ, diplomirani novinar opšpteg smera, rodjen je 15.jula 1956. godine u Novom Selu kod Surdulice.

              Po završetku studija na Jugoslovenskom institutu za novinarstvo u Beogradu, obavljao je više različitih poslova:

              -Bio je sekretar u Opštinskoj organizaciji Pokreta gorana Srbije,

              -Glavni i odgovorni urednik lista „Surduličke novosti“ i organizator kulturnih manifestacija pri OK SSRN Surdulica,

              -Referent marketinga u PPP „Vlasina-produkt“ u Surdulici,

              -direktor Novinsko-izdavačko knjiarskog preduzeća „Vardenik“ Surdulica i

              -v.d. direktor Surduličkog kulturnog centra.

              U svom višegodišnjem radu u Surdulici i van nje, bilo profesionalno, bilo amaterski, istakao se u aktivnostima kulturnih, informativnih i političkih ustanova kao organizator i neposredni akter dogadjaja:

              -Član je Saveza pisaca amatera Jugoslavije, kao i Udruzenja pisaca Vranja,

              -kao urednik i izdavač stoji iza desetak izdanja u okviru NIP-a „Vardenik“,

              -aktivno se bavi knjievnošću – autor je tri zbirke poezije (jedna na bugarskom), zbirke pripovedaka, jednog romana i monografije „Deset godina od NATO agresije na Surdulicu“,

                  -ima sertifikat o završenom seminaru za profesionalni razvoj u kulturnim industrijama i dr.

               -bio je dopisnik preko 50 listova i časopisa, među kojima se izdvajaju „Politika“ i  „Politika ekspres“,

              -Aktivno se bavio glumom u Narodnom pozorištu u Nišu, u niškom KUD „elezničar“ i amaterskom pozorištu „Barja“ u Surdulici, čiji je i jedan od osnivanja.

             -Član je Udruenja novinara Srbije.

             Kao producent i glumac u Pozorištu „Barja“ ostvario je brojne nagrade i priznanja od kojih se posebno odlikuje pet zlatnih maski na Festivalu festivala u Trebinju, a Pozorište „Barja“ je postalo sinonim grada u ono vreme, kao jedno od najbolje organizovanih i aktivnih u Republici Srbiji.

            Za svoj rad dobio je  veliki broj nagrada i priznanja na domaćoj i inostranoj sceni, od kojih se posebno ističu:
            „ZLATNA ZNAČKA“ Kulturno prosvetne zajednice Srbije (posle Vukove nagrade, najveće priznanje za rad u kulturi u Srbiji), kakvo retko ko ima na jugu Srbije,

            PLAKETA Saveza pisaca amatera Jugoslavije,

            Pobednik je Medjunarodnog knjievnog festivala „Struški knjievni  talasi“   u  2013. godini, koji je jedan od najvećih festivala poezije u Makedoniji.

         Osvojio je III nagradu na Festivalu „Melnicke veceri poezije“u Bugarskoj.

         Pobednik je festivala „Belocvetnite visni“ u Kazanlku za 2015.godinu, i dobitnik priznanja za poeziju u Andricgradu za 2015 (Bosna i Hercegovina).

            Njegova knjievna dela prevedena su na engleski, bugarski, poljski, ruski  i makedonski jezik i objavljena su u preko stotinu knjievnih časopisa, zbornika i almanaha širom Evrope.

           Iako trenutno nije profesionalno angaovan, aktivno se bavi knjievnošću, slikarstvom i fotografijom. Za štampu ima pripremljene  tri zbirke poezije, monografiju  sela Boice, koje se nalazi na samoj granici sa Republikom Bugarskom a u završnoj fazi su mu još tri knjige poezije i proze.

         Poznaje govorni ruski, bugarski i makedonski jezik i aktivno se slui njima.

Найдан Стоянович

 

 

UKRADENA MUDROST


Zatvorila si prozor nade

Na dohvat ruke što beše,

Toliko nedodirljiv

Da su mi od elje

Ruke postale due...

 

Trasiranimm nitima srčanih nemira,

Začuđen primetih da

Talasi rekom više ne teku

I nema vatri da vodu zapale

Uz korito nedosanjanih snova.

 

Vrati izvoru ukradenu mudrost

Da nebo ponovo zasvetli,

Da po nitima toplote

Mirno uklešem sopstvenu stvarnost.

 

Liniju istine oteću snovima

Da je misao ne bi pokidala

I da večna radost

Rekom mudrosti plovi do visina

Kroz koje smo se rađali i umirali.

 

                                            „NACKO“

 

 

VATRENO NADAHNUĆE

 

U svome dahu nedostinom

Što ga rasuh niz vreme pepelišta

U nenom treptaju poeleh ruke

Na ognjištu usred moga lica,

Da još jednom otvore mi dan.

 

Prošla je kraj moga srca

I dotakla ga rubom svoje haljine.

Osetih vatru u svome umu

I utvu zlatokrilu

Što se u moje grudi skrila.

 

Otvoriše se zenice očiju mojih

Dok u njenim osetih izgreve,

Vatru u vodi, sunce na travi

I ar ene na javi.

Vatra je sjedinjavala

Našu suštinu u vremenu,

Dozrevala u polju rađanja sveta

Kroz san u kome se raste

Do konačnog umiranja.

 

Kao parče drevnog safira,

Izliveno vremenom osećanja,

Ova nas vatra svim putevima vodi.

Od svih trenutaka takla je najviši.

 

Ostaše nam samo reči,

Lepše nego svet,

U koje niko ne sme da se zagleda,

A ja još imam dušu vrelu

Od sjaja skrivenih drhtaja

Koji nad našim ramenima

Nosi nagorelu vatru

Bezimenog nadanja.

        

                                   „NACKO“

  

BEDEM LJUBAVI

 

Videh je i ne poverovah

I niko me ubediti neće

Da sam je video...

 

Zatečen nadom zastadoh

A sunce mi raširi krila

Na suprotnoj obali

Zasija zov

Što se u srcu razbuktao.

 

Ka nebu nedogledne raširih oči

I steući dlanove

Oko stabljike nenog cveta

Poklonih srce

Rosnoj travi, svoje ljubavi –

Velikoj igri zemlje i plodova.

 

Prostrla je livadu

Na svojim grudima

Gde prostranstva

Izgradiše bedeme

Da me sačuvaju

Od pirata i smrti.

 

Na tamnom purpuru noći

Vatrene brazde postaše jasnije,

Razdvajajući svoju tajnu i smisao.

 

 

                                         „NACKO“

 

 

Desarrollado por: Asesorias Web
s
s
s
s
s
s