MilanMihajlović
Milan Mihajlović, pesnik i novinar, rođen je 1966. godine u Kosovskoj Mitrovici, gde i danas živi. Završio je Rudarsko-metaurški fakultet. Jedan je od osnivača Književnog kluba Mitriks, i predsednik Književnog društva Kosova i Metohije. Radi kao urednik Televizije Most u Zvečanu.
Milan Mihajlović je objavio pet zbirki pesama: Kolašinski raskovnik 1994, Centon 1998, Raskopani temelj 2002, U kolevci tvoga srca 2002, i Saće svih matica.Pesme su mu prevodjene na engleski i italijanski jezik.
Dobitnik je više književnih nagrada od kojih su najznačajnije Pero despota Stefana Lazarevića i Nagrada Lazar Vučković, kao i Zlatna značka Kulturno prosvetne zajednice Srbije.
MOJ DRUG DETINJSKI I ŠKOLSKI
Moj brat Saša
Kad je napuštao kao i mnogi
pre i posle njega kosovsku patnicu
nije mi se javio
nije stigao da javi ili nije mogao
poznavajući ga sumnjam da se samo jednom
spotakao kad je odlazio
moj drug, brat, gospodin Saša
kako vam je draže
kad se već otisnuo
odlučno je potisnuo sve naše glinene laži,
ginisovske poskoke sa garaže
zbog komišijske trešnje draže
prve momačke mamurluke i trežnjenja
uz mitrovačke lipe
tivatska desetodnevna bockanja devojačka
što pesmu ko morske sipe
jugoslovensko švedsku Mađaricu
što palabudsko gipkim dirkama
ohridskog klavira
upinjala se zbog nas Marš na Drinu da svira
moj drug predratni, ratni
moj brat Saša s kojim sa živeo i umirao
brojne kosovske trenutke
o ratu poslednjem dosetio se Banjaluke
kad se skrasio tamo gde se skrasio
znam da je brisao sve jauke i muke
brisao ih al nije ih izbrisao
zato sam mu ovih dana pismo napisao
Na Kosovu i dalje ništa novo
moj dragi druže, brate
kao i pre umire se na rate
živi se brzo a sve u mestu stoji
samo se groblja šire i umrlice
novopridošlo lice stiže da izbroji
od tri gradske reke
samo Ibru mogu da pokažem sina
od ostale dve deli me blizina
čudno pričam al braco shvati me
i leta sad ovde liče mi na zime
i ćerkine reči nervoznim me čine
lajavo je stala od druge godine
kad je nedavno u Kraljevu susrela
prvu put našu vojsku
raspali ko iz topa
"pih kakvi su ovi Francuzi
tek odšiveni dan meni se u mrak suzi
o kako me bole o i umnjake tupe
godine što žicom vek bi da otkupe
ne ne žalim se već ti pišem samo
nek je bar tebi mnogo lepše tamo
pozdravi sve tvoje, potisni jauke
ja ću i za tebe otrpeti muke
a jednoga dana kad sve ovo prođe
tebi će tvoj bratac u snove da dođe
kraj hladne bistre reke
zasadićemo lipe
umesto riba lovićemo sipe
zarad konja belih prizvaćemo klavir
i zagrmeti nebom ko nekad Marš na Drinu
nek odzvanja kišom tvome i mome sinu
STRAH OD SUTRA
Darinki Jevrić i Aci Rakočeviću
Udario strah od sutra Daro
Udario strah od sutra Aco
Udario u nedra nejaka
Udario na kosti predaka
Udario seme rasejao
Udario sve glave povio
Udario stud od sutra brate
Udario stud od sutra sestro
Udarila stud a sneg se krije
Udarila stud dok sunce grije
Udario primrak u sred dana
Udario strah od crnih vrana
Udarila noć teška na jutra
Udario strah teži od sutra
NA GORAŽDEVAČKOM GROBLJU
Ivanu Jovoviću i Pantu Dakiću
ubijenim na reci Bistrici 13.09.2003. godine
Dva još neolistala hrasta
bezdušnom rukom posečena
trava nadrasta.
